Укупно приказа странице

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

среда, 07. јун 2017.

RUSI PORUCUJU: SRBI MORAMO SE DRZATI ZAJEDNO PROTIV NEPRIJATELJA

USKORO SLEDE PROMENE GRANICA NA BALKANU - RUSI SPREMAJU UJEDINJENJE SRBI...

AMERIKANCI ODLUČILI: OVAKO ĆE IZGLEDATI NOVE DRŽAVE NA BALKANU

DAČIĆ I PALMA ODLEPILI - Neviđena sramota,Srbija dobija gej premijera!?

Радикали брину о расељеним и избеглим лицима, 07. јун 2017.

VEST BOMBA IZ MOSKVE – PANIKA U PODGORICI! Rusija spremila završni udara...

Срби ме нервирају јер не уче од историје / ЧАРЛС СИМИЋ


Из Београда сте отишли када сте имали 15 година. Много касније, рекли сте да вам домовина никада није недостајала. Да ли је разлог томе то што сте у Америци пронашли оно чему сте тежили, или због тога што вам се није свиђало оно што сте оставили за собом?Ништа томе слично. Пошто сам дошао у Америку, моји родитељи су се развели, ја сам напустио кућу када сам имао 18 година и почео да живим сам, прво у Чикагу, а затим у Њујорку. Радио сам дању, а школу похађао увече. Био сам презапослен и пресрећан због тога што сам у могућности све то да учиним сам и да се, при томе, уопште и не сећам одакле потичем.

Иако сте одсутни деценијама, посматрате Србију с удаљености и закључујете да у српском менталитету има неке плашљивости да се суочи са тоталитарном природом њених лидера, да освести оно због чега се толико заноси сопственим историјским грешкама... Ако је „исцрпљујуће” бити Србин, као што кажете, да ли се и даље осећате тако, или сте увелико Американац?Србија и Срби наставили су да ме фасцинирају зато што сам рођен као један од њих и имам урођено схватање тога како њихов ум функционише, а како не функционише. Срби ме нервирају због тога што су опседнути сопственом историјом, а никада из ње ништа нису научили. Американци, као што то већ бива, пате од исте болести, тако да се у Сједињеним Америчким Државама осећам као код куће.

    = извор: Политика 

уторак, 06. јун 2017.

Exploziv - Zooloski vrt u manastiru

Чуда Светог Зосима Туманског



Објављено је 08.12.2016.
игуман Димитрије и јеромонах Петар из манастира Туман

ИСПОСНИЦА СВЕТОГ ЗОСИМА ТУМАНСКОГ



Објављено је 29.04.2017.
Недалеко од Голубца налази се средњовековни манастир Тумане који припада групи синаитских светиња пошто је формиран око гроба Преподобног Зосима Синаита. Сматра се да је Зосим Синаит био ученик Преподобног Григорија Горњачког и да је заједно са њим стигао у Србију око 1380.године. Задржали су се у Горњачкој клисури одакле се Зосим, у жељи за усамљенијим животом, преместио у Подунавље и Туманске шуме.
У Туманској шуми, Зосим Синаит је за своје тиховање одабрао камену пећину у којој је уредио простор за живот и богослужење.

MANASTIR TUMAN 28.maj 2017. - Osvećenje obnovljene isposnice Sv. Zosim...



Објављено је 31.05.2017.
Osvećenje obnovljene isposnice Sv. Zosima Sinaita u manastiru Tumane kod Golupca

Osvešćenje isposnice Svetog Zosima u manastiru Tumane kod Golupca i čin ...



Објављено је 30.05.2017.
Osvešćenju obnovljene isposnice Svetog Zosima u manastiru Tumane kod Golupca i svečanom činu kanonizacije Svetog Jakova u nedelju prisustvovalo je hiljade vernika iz svih krajeva Srbije .

U znak velike blagodarnosti zahvalnice su dodeljene su Bogoljubu J. Kariću, Karić Fondaciji i kompaniji "BK Tesla".

"Porodici Karić zahvalnica je uručena i jer su pomogli da se izda knjižica o životu i čudima Svetog Zosima, koja je odštampana pre desetak dana", objašnjava iguman Dimitrije.

Dragomir J. Karić istakao je primajući zahvalnicu i medalju da će porodica Karić nastaviti da pomaže manastir Tumane i ostale srpske svetinje.

"Stara je priča da ko god našoj crkvi i bogu daje, njemu se višestruko vraća. Naš brat, Sreten Karić, koji se nedavno upokojio takođe je bio jedan od velikih donatora svih manastira. Jedna crkva kojoj je mnogo pomogao inicirala je da ulica u Nikoziji ponese njegovo ime ili ime braća Karić. Sreten je tada rekao: "Ne, neka se ta ulica zove Srbija". Srbija je država sa velikom istorijom i bogatstvom, što potvrđuje i ovaj manastir. Zato pozivam srpsku pravoslavnu braću i sve dobre ljude, da kad god i koliko god mogu pomažu srpske svetinje, jer to je naš dug prema istoriji, a još veći prema pokolenjima“, rekao je Karić koji je starešini manastira Tumane, igumanu Dimitriju, u znak zahvalnosti na gostoprimstvu poklonio knjigu "Srbija" autora Vladimira Karića.

Stihira Srpskim Svetiteljima





Отпремљено је 18.12.2007.
Дечански монаси певају Стихиру Светим Српским Просветитељима...


Свјати сербски Просвјетитељи и Учитељи
И Преподобни Краљи же и царије и Књази
Симеоне Мироточиви, Саво равноапостолни
Стефане Первовјенчани, Владиславе краљу
И Саво фтори, со Теоктистом Свехвалним,
Преподобни Милутине, Никодиме, Даниле
Со Евстатијем Премудрим. Предивни во страданији
Стефане Дечанов славо и Урошу чесни.
Преславни и Велики књаже Лазаре
Иже пролија кров своју за вјеру и отечество.
Свехвалне Царице, Књагиње и Деспотице воспојем
Јелену, Анастасију и Ангелину.
Свјати деспоти георгије, Стефане, Максиме и Јоане
Сирмискија и Куршедолскија обитељи славо
Свјати Петре Коришки, Јоаникије Девички
Прохоре Пчињски и Јоане Рилски
Свјати чудотворче Науме, Давиде, Гавриле Лесновски
Иларионе Осоговски, Јефтимије, Несторе иже во Дечанстјеј
Пустињи постивше сја. Свјатиј Василије чудотворче Залхомски
Иже свјех вас прослављајем и славим
Јако великија столпи и предстатељи рода Сербскаго.
О оци и пастири добри управите отечество пристанишчу спасенија
И просите мир од Бога роду нашему!

Канон Србским мученицима први део

Srpski vizantijski hor, Deveta pjesma bozicnih kanona.avi



Отпремљено је 27.12.2010.
Девета пјесма Канона на Божић.
Први канон је дјело Преподобног Козме Мајумског, а други Преподобног Јована Дамаскина.
Поје: Српски византијски хор. Диригент: Игор Зиројевић.
Снимак са ЦД-а "Христос у граду Витлејему" (снимљен 2006.), који ускоро излази у издању манастира Хиландара.
Η θ' ωδή των Χριστουγέννων.
Ψάλλει: Σερβική βυζαντινή χορωδία.
Χοράρχης: Ίγορ Ζιρόγιεβιτς
Από το "Χριστός εν πόλει Βηθλεέμ" (ήχογράφηση έγινε το 2006), που θα βγεί εντός εβδομάδων, έκδοση Ι. Μ. Χιλανδαρίου, Αγίου Όρους.

TACI I HARADINAJ U PANICI: AMERIKA CE IM POSTAVITI SAMO JEDNO PITANJE, E...

Olarijada 29 08 2013 Slatina Bor 3

Марко Милачић: Не улази Црна Гора у НАТО него НАТО у Црну Гору | Спутњи...

Matija Beckovic:Nije problem sto se Crna Gora odvojila od Srbije,vec je ...





Објављено је 27.10.2015.
26.10.2015.
Matija Beckovic : "Nije problem sto se Crna Gora odvojila od Srbije, vec je problem sto se odvojila od same sebe"!
Klikni Subscribe za info o novim vestima i emisijama koji će uskoro biti postavljani na naš kanal.

DODIK ZESTOKO: NASA DECA NECE UCITI U SKOLI DA SU SRBI IZVRSILI GENOCID,...

четвртак, 30. март 2017.

Из мојих Бележница / Белатукадруз (02)

..
Писмо Микана Аничића - Мирославу Лукићу
..













































..
..













































..














































---














































..
Факсимил  четири странице писма студента Молана Аничића - Мирославу Лукићу од 25. јула 1973.



.. Ово Миканово писмо (старо 44 године)  насукало се у једној од Бележница за 1973. годину , између записа о о прављењу примитивне сталаже за књиге и деце из родбине (Банкерска мала) која су ме посматрала како рендишем неке суве тополове даске. У ујкиној столарској радионици било је неиздрживо: ренда, тестере, наковањ, мехове и друге алатке - све је полала нека горка пепељаста прашина помешана са воњем пилића поцркалих недавно, који су лежали ту и тамо, угинули су ту где су неко време и куњали и нико их није изнео, склонио... Једно ренде је било исправно, као и дрвена преса на којој сам чистио даске, ручна тестера, кесер... Све је то остало у нереду, после одласка ујака у Немачку да се тамо као месар овајди... Око мене су врвела деца: Миша, Каћа, Весна (висока и тужна девојчица са лепим изразом на лицу), Горан, "Коки", Џонга. Забављало их је да ме посматрају како рендишем као неки прави мајстор, наг до појаса у прашини, знојава, тресли су моткама и рогуљама јабуке ране зреле испред радионице, уз безбрижни смех и подврискивање. Или су вадили из неке рупе мртве врапце и сенице, чешљугаре, које је Миша побио јуче ваздушном пушком вежбајући стрељачку вештину. Када сам им рекао да не ваља то што раде, да је грех, они су птице које су извадили и разбацали подворишту и по путу скупили, затрпали их , као да сахрањују неког човека, отишли да оперу руке, али су на бунару прскали једно друго водом из устију. Кад сам се уморио ( деца су већ отишла да гледају  каки врше вршалица, да слушају како "тутори трактор" (њихов израз), а неке су родитељи потерали са стоком до стрњика, да тамо чувају овце и свиње. Сви си отишли на посао, осим мише и Каће. Миша ме је позвао да идемо  у виноград покрај гробља у Поточићу... годилами је та шетња. У винограду смо обрали неколико првих сазрелих гроздова и пар румених брескви. миша ми је причао како намерава да се "освети" неком сеоском дечаку, кабадахији, који је велики плашљивац који у џепу крије неки стари пиштољ без игле. Кад смо се вратили из винограда било је ведро и тихо. На североистоку су се оцртавали брегови и виссови, Црни Врх, који је микан заволео и са чијег је врха сликао изванредну панораму Печке долине. До краја дана довршио сам своју примитивну сталажу, мајсторију, задобио неколико жуљева. Деда В.се вратио из брда, где је косио сам детелину и скупљао суво сено, донео је печурке "хлебњаче", вечерали смо скромну вечеру - хлеб, печурке хлчебњаче, ајвар и сир. Вечерали смо уз причу о минулом рату и његовој бесмислености, уз меку комовицу. Вратио сам се у сутон из ујкиног дома и прихватио се Дантеовог "Пакла"... 
      
     (...)
    Микану се допадало да летује код нас у Звижду; он је порастао у Мачви, али више је волео планине (као и сви брђанин пореклом - Миканови су се доселили из Херцеговине у Мачву)...
    
     Кога брига за све те детаље, а?
     Писма, сачувана, надживују оне који су их писали. Као што у бележницама има места за неку стварност која је била важна у том тренутку док је записивана, хватана за перчин. Та деца тада, која су гледала како чистим даске у ујаковој радионици, сада су људи, маторци. А неки су и помрли. Као на пример Џонга, који је, кажу, умро од глади, сачувај Боже!  Како је могуће да неко умре од глади на селу? Или је велики лењивац, или је постао неизлечиви алкохоличар?....
     
      извор: (необјављене) БЕЛЕШКЕ 16 август - 1. септембар 1973, Мишљеновац)